Godinu dana posle završetka psihodramske edukacije Instituta za psihodramu (2003.) i dobijanja Evropskog sertifikata za psihoterapiju (2004) osnovala sam 18.11.2004. prvu psihodramsku grupu.
Grupa je bila terapijska, namenjena odraslim klijentkinjama i klijentima. U saradnji sa udruženjem UMUS, bila sam u prilici da koristim fantastičan prostor koncertne sale u udruženju, na Terazijama. Grupa se odvijala svakog prvog vikenda u mesecu. Bilo je to za mene neizmerno uzbudljivo iskustvo, uz podršku supervizora koja se nastavila sledećih nekoliko godina.
Naredne godine, grupa je nastavila sa radom na nedeljnoj bazi, u prostoru u Sarajevskoj ulici, u naselju koje je industrijalac Bajloni izgradio za svoje radnike, između dva rata. Seting grupe je tada utvrđen za ubuduće: podrazumevao je poluotvorenu grupu, psihodramsku seansu svake srede od 19:30 koja je traje 2,5 sata. Članice/članovi su grupu prozvali “Grupa sredom”, a tako se zove i danas. U ovom čudesnom mikro svetu zanatske Sarajevske ulice, zaustavljenom u vremenu su se od 2005. odvijale i druge grupe IPa.
Od 2008. do 2017. “Psihodramska grupa sredom” se selila na tri lokacije. Selidbe su veliki izazov za terapijske grupe, kao i u životu. Potrebna nam je stabilnost i izvesnost, “sigurnost krova nad glavom”. Ostajali smo u centru Beograda, u ulicama Majke Jevrosime, pa u Makedonskoj i konačno u Bulevaru Kralja Aleksandra. Sa nama se sele crvene stolice, plavi tepisi, slike, predmeti za rad i biblioteka.
Zašto sam odlučila da pišem o fizičkim prostorima u kojima se održavala “Grupa sredom”? U grupnoj terapiji kakva je psihodrama stvara se i održava specifičan “lični i grupni prostor”, za rast, razvoj, rešavanje problema, kreativnost, građenje poverenja i sigurnih veza između članova. Grupa je i mesto za konflikte, traganje za razrešenjima, učenje i življenje tolerancije za drugog ali i individualnosti. Identitet grupe se gradi, kao i grupna kultura. Procesi u grupi su mnogobrojni, cilj je da ih osvestimo, odigramo na psihodramskoj sceni, da stvorimo šansu za željene promene.
Prostor i vreme u kome teče život grupe uslov je za doživljaj kontinuiteta i smisla. Kada ova iskustva postanu naš pounutreni deo, vreme je da se terapija završi.
Ideja da prostor i vreme “Grupe sredom” i dalje traje snažan je faktor motivacije u budućnosti, za sve one koji su jedan deo života posvetili sebi kroz psihodramu. Psihološka povezanost sa onima koji su još uvek u grupi, kao i sa budućim članicama i članovima označava preko potreban kontinuitet svega što je spontano, konstruktivno, humano i kreativno.
Zahvalna sam svim članicama i članovima Grupe sredom koji su je činili. Svojim prisustvom i otvorenošću ponudili su sebe i prihvatili druge, kako bi zajedno iscelili patnju i živeli sa više radosti. Od svih njih sam mnogo naučila, a to iskustvo nosim kao svoj obogaćeni unutrašnji svet.